Серня

Википедиесь лопаста
Кунардонь ошсь
Серня
Серня ваксарош
Серня ваксарош
53°05′05″ с. ш. 45°17′19″ в. д.HGЯO
Мастор
Аймак Пензань аймак
Историясь ди географиясь
Няфтемс/кяшемс картне

Ошибка: в первой строке должно быть задано изображение

<div style="font-size:88%;line-height:1.2em;position:absolute;z-index:2;left:Ёвтамонь ильведевкс:«strong» — асодавикс вал.%;top:Ёвтамосо ильведевкс: Апак учонь «<» оператор.%">
Серня на карте

Серня (руз.: Золотарёвское городище) — кунардонь мокшень ошсь Россия масторса, тапаф 1242 кизоня Зърня ушмоса, ащи Пенза аймакса. Ушетволь 3-цк сядокизоста.

Эрямопингсь[петнемс | Петнемс кяшф валть]

Плхтаф Батунь ушмотнень эса 1242 кизоня Сернянь тюремаста. Субутай кяж пандозе Пуреш оцязорть лангс силеснень шири тумонзон инкса. Лама ломатть мокшень ушмоста веть 9-це шудиковонь 1242 кизоня шавозень. Нарчатка тянь колга содазе и ушедонь Монголонь усфснон габаряма. Кодак мърдасть Явропста монголхне върьгятсть Сернять лангс. Нарчаткань ушмоса ульсть аскисне конат мишендсть-рамасть ди эрясть ваксарошса, тага эрзятне, буртапсне и болгархне. Геннадий Белорыбкин аф кемай тя ульсь мокшень ош, тяшти тя булгаронь ош. Сон тага арьси тюремась ульсь 1237 кизоня. Юкстаф ошть музе аркеолог Фёдор Чекалин 1882 кизоня. Сон арьсесь тя рузонь Сайсеконь ваксарошоль.

Кяльвалсь[петнемс | Петнемс кяшф валть]

  • Carpini, Giovanni; Hildinger, Erik (April 27, 2014). The Story of the Mongols: Whom We Call the Tartars (2nd ed.). Branden Books. ISBN 978-0828320177 (анг.)
  • Richard Hakluyt's The iournal of frier William de Rubruquis a French man of the order of minorite friers, unto the east parts of the worlde A. Dom. 1253, The Principal Navigations Voyages Traffiques and Discoveries of the English Nation, Volume 1, London, 1599, 92 Latin text, 93–117 English translation, Based on British Library MS Royal 14.C.XIII Fol. 225r-236r (анг.)
  • Щапов В.А. Символ рода. Пенза, 2013 (руз.)

Кучфтемат[петнемс | Петнемс кяшф валть]