Ётамс сёрматфть няфтьфонц потмос (содержаниянцты)

Бэоград

Википедиесь лопаста
Ошсь
Бэоград
серб.: Београд, Beograd
Котфоц Содафксоц
Котфоц Содафксоц
44°49′04″ с. ш. 20°27′25″ в. д.HGЯO
Мастор
Оцюнясь Александар Шапич[d]
Историясь ди географиясь
Васень лятфтаматне III сядокиза м. п. и.
Васта
  • 359,96 квадратный километр
Серец 117 ± 1 метр
Частонь каркс UTC+1:00[d]
Демографиясь
Эряйхне
Масторонь кяльса сербский язык[d]
Идентификаторхне
Телефононь кодсь +381 (0)11
Почтонь индекссь 11000
Автомобилень кодсь BG/БГ
beograd.rs(серб.)
Ошибка: в первой строке должно быть задано изображение<div style="font-size:88%;line-height:1.2em;position:absolute;z-index:2;left:Ошибка выражения: неопознанное слово «strong»%;top:Ошибка выражения: неожидаемый оператор <%">
Бэоград на карте
Логотип Викисклада Бэоград

Бэоград (серб.: Београд, Beograd ) — пряошец ди ине оцю ошсь Сэрбия масторонь[3][4].

Климатограммась Бэоград ошсь
ЯДЭШПЛПМТКСА
 
 
49
 
 
4
−1
 
 
44
 
 
7
0
 
 
50
 
 
12
4
 
 
59
 
 
18
8
 
 
71
 
 
23
13
 
 
90
 
 
26
16
 
 
67
 
 
29
17
 
 
40
 
 
29
18
 
 
51
 
 
24
13
 
 
51
 
 
18
9
 
 
54
 
 
11
4
 
 
58
 
 
5
0
Температурась ковжсь (°C)
Атмосферонь осадкатне (мм), Кизонь инкса: 684мм.

Сайт: «Hidrometeorološki zavod Srbije»(серб.)[5]
КизаЛамоксши
1900 68 481
1905 77 235
1910 82 498
1921 111 739
1931 238 775
КизаЛамоксши
1948 397 911
1953 477 982
1961 657 362
1971 899 094
1981 1 087 915
КизаЛамоксши
1991 1 133 146
2002 1 119 642
2011 1 166 763
2016 1 233 796
2018 1 378 682 [6]
КизаЛамоксши
2020 1 166 763
2022 1 197 714 [2]

куншкасо

  • Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена администрација. (серб.)
  • Душан Ј. Поповић (1964). Београд кроз векове. Београд: Туристичка штампа. (серб.)
  • Јованка Калић (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга. (серб.)
  • Милорад Павић (2000). Кратка историја Београда. Дерета. ISBN 978-86-7346-117-5. (серб.)
  • Јасмина Тешановић (2000). Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду. Cleis Press. ISBN 978-1-57344-114-8. (серб.)
  • Levinsohn, Florence Hamlish (1994). Belgrade: Among the Serbs. Ivan R. Dee. ISBN 978-1-56663-061-0. (серб.)
  • Републички завод за статистику Републике Србије (2002). Национална или етничка припадност—подаци по насељима (PDF) (Књиге резултата Пописа 2002 ed.). Београд: Републички завод за статистику Републике Србије. Архивонь ёткста the original (PDF) 2011-04-14. Retrieved 2024-02-20. (серб.)
  • Никола Тасић; Драгослав Срејовић; Братислав Стојановић (1990). Поповић, Владислав (ed.). Винча:Центар неолитске културе у Дунавском региону. Београд. (серб.)
  • Mitchell, Laurence (2005). Belgrade. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-145-6. (серб.)
  • Norris, David A. (2008). Belgrade A Cultural History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-970452-1. (серб.)
  • Александар Крстић (2012). Краљ Жигмунд у Борчи, или када је и како Београд предат Угрима 1427. године? (PDF). Историјски часопис. 61. pp. 115–127. Archived from the original on 2018-03-24. Retrieved 2024-02-20.CS1 maint: bot: original URL status unknown (link) (серб.)
  • Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5. Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивонь ёткста the original 2024-12-03. Retrieved 2024-02-20. (серб.)
  • Milorad Pavić. Kratka istorija Beograda. Prosveta. 1990. ISBN 9788607005390 (серб.)

Ушеширень кучфтемат

[петнемс | петнемс лисьмапрять]