Армения
Тифнень-лядяфнень морафтомасна
(Одс кучф Армение-ста)
Кирдемастор | |||||
Армэниянь республикась | |||||
---|---|---|---|---|---|
арм. Հայաստանի Հանրապետություն | |||||
![]() | |||||
|
|||||
40°22′59″ с. ш. 44°57′00″ в. д.HGЯO | |||||
Мастор | |||||
Пряошец | Ерэван | ||||
Оцюнясь | Никол Пашинян[d] | ||||
Историясь ди географиясь | |||||
Ушетфоль | 1918 | ||||
Васта | 29,743 км² | ||||
Частонь каркс | UTC+4[1] | ||||
Демографиясь | |||||
Эряйхне | 2 963 900 лом. (2021) | ||||
Масторонь кяльса | армянонь кяль | ||||
Идентификаторхне | |||||
Телефононь кодсь | +374 | ||||
Автомобилень кодсь | AM | ||||
Интернетсь-доментне | .am, .հայ | ||||
gov.am/en/ courrier.am(кранц.) |
|||||
|
|||||
![]() |
|||||
![]() |
Армэния[2] илякс Армэниянь республикась (арм. Հայաստան — Айаста́н, арм. Հայաստանի Հանրապետություն — Айастани Анрапетутюн) — лямбеширень Кавказонь масторсь. Пряошец — Ерэван ошсь.
Масторкитьксонза шистяма ди лямбе-шивалгомширеса Азербайджан мархта (Нахичевань Автономонь Республик), лямбеширеса Иран мархта, шивалгомширеса Туркия мархта, кельмеширеса Грузия мархта. 1921 кизоста масторть аш иневедьжири лисема. Карабахонь тёкштядема меле ащи блокадаса Азербайджанонь эди Туркамасторонь ширде, Грузиянь ширде дискриминациеть ала транзитонь тарифнень коряс.
Эряйхне
[петнемс | петнемс лисьмапрять]
|
1926 | 1939 | 1959 | 1970 | 1979 | 1989 | 1991 | 2001 | 2005 | 2011 | 2015 | 2021 |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
878 929 | 1 282 338 | 1 763 048 | 2 491 873 | 3 037 259 | 3 304 776 | 3 549 000 | 3 213 011 | 3 155 000 | 3 018 854 | 3 007 000 | 2 963 900 |
Культурась
[петнемс | петнемс лисьмапрять]Спортсь
[петнемс | петнемс лисьмапрять]Фотоархтофкс
[петнемс | петнемс лисьмапрять]Кяльвалсь
[петнемс | петнемс лисьмапрять]- Rouben Paul Adalian. Historical Dictionary of Armenia. Scarecrow Press. p. 85. ISBN 978-0-8108-7450-3. Архивонь ёткста the original 2013-05-28. Retrieved 2021-12-03.
- James Minahan (1998). Miniature empires: a historical dictionary of the newly. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30610-5. Архивонь ёткста the original 2013-05-28. Retrieved 2021-12-03.
- de Laet, Sigfried J.; Herrmann, Joachim, eds. (1996). History of Humanity: From the seventh century B.C. to the seventh century A.D. (1st ed.). London: Routledge. p. 128. ISBN 978-92-3-102812-0.
Лятфтамат
[петнемс | петнемс лисьмапрять]- ↑ http://lenta.ru/news/2012/02/09/armenia/
- ↑ Велень культурась республикаса эрьгавста маласькофневи Мокшень правда
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 3,29 3,30 3,31 3,32 3,33 3,34 3,35 3,36 3,37 3,38 3,39 3,40 3,41 3,42 3,43 3,44 3,45 3,46 3,47 3,48 3,49 3,50 3,51 3,52 3,53 база данных Всемирного банка — Сембе масторонь банксь.
- ↑ база данных Всемирного банка — Сембе масторонь банксь.