Греконь кяль:Аф фкакс шитне версиятнень ёткса

Википедиесь лопаста
Уликссь нардаф Уликссь полатф
м r2.7.1) (бот поладозе: dsb:Grichišćina
м r2.7.1) (бот полафтозе: lij:Lengua grega
Китькссь 130: Китькссь 130:
[[lb:Griichesch]]
[[lb:Griichesch]]
[[li:Nuigrieks]]
[[li:Nuigrieks]]
[[lij:Lengua græca]]
[[lij:Lengua grega]]
[[lmo:Lengua greca]]
[[lmo:Lengua greca]]
[[ln:Ligreki]]
[[ln:Ligreki]]

21:52, 10 Майста 2012-ть эзда версиясь

Греконь кяль (грек.: ελληνικά) - сире Индо-Явропонь кяльхнень эзда фкясь. Грекокс корхтайхть 14 мильоншка ломаттть Грекмасторса ди Кипраса, стане ина греконь диаспорава лама иля масторса. Тя кяльть эрямопингоц 34 сядокизода лама.[1] Греконь кяль ащи башка Индо-Явропонь кяльхнень кундьянь тарадокс, сонь сёрмац - Греконь алфавитсь содаф 9-це сядокизоста м.п.и. Грекмасторса ди 4-це сядокизоста Кипраса. Инголе тевс нолнесь линиянь сёрма ди кипрань азбука.

Греконь сёрмась

Тяниень греконь алфавитсь ащи 24 тяшкста.

Оцю сёрматяшкст
Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ Υ Φ Χ Ψ Ω
Ёмла сёрматяшкст
α β γ δ ε ζ η θ ι κ λ μ ν ξ ο π ρ σ τ υ φ χ ψ ω

Тяшкста башка тевс нолневихть диакритиконь тяшкст ди колма эрьхтема тяшкст.

Кучфтемат

  • W. Sidney Allen, Vox Graeca - a guide to the pronunciation of classical Greek. Cambridge University Press, 1968-74. ISBN 0-521-20626-X
  • Robert Browning, Medieval and Modern Greek, Cambridge University Press, 2nd edition 1983, ISBN 0-521-29978-0. Цебярь ди анцяйнянбес эрямопингонь греконь кялень касомать колга информациесь.
  • Crosby and Schaeffer, An Introduction to Greek, Allyn and Bacon, Inc. 1928. Сире греконь тонафтомвалкссь
  • Тракияста Донеси, "Граматиконь сетеньсь", "Τέχνη γραμματική", 100 м. п. и.

Кучфтемат

  1. "Греконь кяль". Британиянь энциклопедие. Encyclopædia Britannica Online. Unknown parameter |мекольце сама= ignored (help)

Ушеширень кучфтемат

Пря информациесь

Кялень тонафнема

Валкст

Кяльвал